Вакцинација, чиповање паса и мачака
Власници паса и мачака треба посебно да обрате пажњу на благовремено и редовно вакцинисање њихових љубимаца.
Поред беснила, своје псе требате вакцинисати противу инфективних болести, као што су:
штенећак, хепатитис, парвовироза, лептоспироза, цорона вирус.

За мачке је посебно важна вакцинација противу ринотрацхеитиса, калицивируса и панлеукопеније мачака. Многи аутори препоручују и обавезну вакцинацију мачака ФЛВ, ФИВ.
БОЉЕ ЈЕ СПРЕЧИТИ НЕГО ЛЕЧИТИ.
Вакцинације посебно у мачака представља сигуран заштитни фактор здравља ваших љубимаца.
План вакцинисања ваших љубимаца најбоље је да одреди наш ветеринар у складу са узрастом, здравственим стањем, кондицијом животиње.

Правила вакцинисања паса и мачака:
– Вакцинисати се може само клинички потпуно здрава животиња.
– 3 – 6 , максимално 10 дана пре вакцинације неопходно је љубимце очистити од ендопаразита, који производе токсине, тиме слабе имуни систем и чине вакцинацију неефикасном.
– Вакцинацију штенади по правилу треба урадити у ветеринарској ординацији са циљем праћења реакције животиње на вакцину (анафилакса)

Штенад по правилу вакцинишемо са 6 недеља, а касније са 9 и 12 недеља живота.
Мачиће вакцинишемо у старости од 8 -9 недеља и ревакцинишемо после 3 – 4 недеље.
Вакцинацију паса и мачака противу беснила спроводимо након 3 месеца живота.
Одрасле животиње вакцинишемо једном годишње сваке године.

Активни имунитет код вакцинисаних животиња се развије обично за 10 дана од момента вакцинације. У том периоду не сме се дозволити да се животиња излаже могућим изворима инфекције кроз контакте са другим животињама, односно, њиховим излучевинама.

У случајевима обољења штенади, у раној фази, у терапији се могу користити хиперимуни серуми (пружају пасивни имунитет код вирусних болести у трајању од 2 недеље).

Чиповање паса и мачака

Проблем идентификације паса и мачака, ефикасно је решила ЕУ својом директивом од 04.10.2002.године. У складу са тиме у нашој земљи је законски регулисано обележавање паса чипом, уз издавање одговарајуће потврде ,заједно са вакцинацијом противу беснила.
Тетоважа паса није погодна за идентификацију због могућег фалсификата , а сам поступак је болан за животињу.

Идентификацијом паса путем чипа олаксан је транспорт животиња унутар ЕУ и смањена могућност губитка и злоупотреба животиња.
Сам микрочип се састоји од индуктора који се налази у капсули од биокомпатибилног стакла. Индуктор даје петнаестноцифарни дигитални код карактеристичан за сваку земљу, који ће онемогућити понављање истог броја наредних сто година.
Сваки чип је под стерилним условима депонован у иглу ињектора којима се чип пласира под кожу са леве стране врата пса или мачке. Потпуно безболно и безопасно.
Једном аплициран чип се после 5 до 7 дана индурира везивноткивном капсулом што искључује његово померање.
Код са чипа се чита једноставним превлачењем детектора изнад коже са леве стране врата.
Сви чиповани пси се налазе у јединственој бази података Министарства за пољопривреду, ресора за ветерину Републике Србије што обезбеђује веома једноставан поступак утврђивања идентитета власника и основних података паса и мачака.
Преглед једанпут годишње довољан за псе узраста до 7 година старости.
Периодични ветеринарски прегледи су препоручљиви за штенад и старије псе од 7 година.
Најмање три пута годишње треба да заштитимо љубимце од унутрашњих паразита (ваљкасти црви и heartworm).
Најчешћи спољни паразити које можемо срести су буве и крпељи који су уобичајени током сезоне (од почетка пролећа до касне јесени). Буве и крпељи су резервоаари за разне инфективне болести (Лајмска болест, ерлиxиоза, енцепхалитис, туларемија).